Zastupanje

Sadržina

Pružanje pravne pomoći

Pravnu pomoć mogu pružati jedino advokati i službe pravne pomoći osnovane pri jedinicama lokalne samouprave u skaldu sa zakonom. Ovo pitanje je regulisano članom 67. važećeg Ustava Republike Srbije, zbog čega ne postoji mogućnost da u Republici Srbiji pravnu pomoć pružaju bilo koja druga lica ili organizacije.

Sadržina pravne pomoći

Prema Zakonu o advokaturi pružanje pravne pomoći obuhvata:

davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;
sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;
sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava;
zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica;
posredovanje u cilju zaključenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;
obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili stranog, fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.

Zastupanje od strane advokata

Zastupanje je najčešći oblik pravne pomoći koju pružaju advokati. Osnovna svrha zastupanja ogleda se u tome da advokat (zastupnik) u ime i za račun stranke (klijenta, zastupanog) preduzima određene pravne i faktičke radnje koje imaju isto dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Drugim rečima, ukoliko određenu pravnu ili faktičku radnju preduzme advokat u svojstvu zastupnika stranke, smatra se da je tu radnju preduzela sama stranka. Na ovaj način stranka, koja obično nema dovoljno znanja, iskustva i veštine u preduzimanju pravnih radnji, radi zaštite sopstvenih prava i interesa, poverava njihovo preduzimanje edukovanom pojedincu koji taj posao obavlja kao svoju registrovanu profesiju, čime zapravo smanjuje rizik od nanošenja štete sebi i svojim pravima i pravnim interesima, odnosno pravima i pravnim interesima drugih lica.

Pravna pomoć u vidu zastupanja najčešće se pruža pred:

osnovnim sudovima, višim sudovima, apelacionim sudovima, Vrhovnim kasacionim sudom,
prekršajnim sudovima, privrednim sudovima, Upravnim sudom,
Ustavnim sudom Republike Srbije,
policijom i javnim tužuilaštvima,
disciplinskim sudovima i sudovima časti,
državim organima i organizacijama, javnim agencijama,
organima jedinica lokalnih samouprava i organima jedinica teritorijalne autonomije,
nevladinim organizacijama i udruženjima građana,
poslodavcima, privrednim društvima, ostalim organima i pravnim i fizčkim licima.

Angažovanje advokata

Izbor advokata je slobodan. To znači da stranka ima pravo da slobodno, po sopstvenom nahođenju, izabere i angažuje bilo kog advokata radi zastupanja i pružanja pravne pomoći. Takođe, stranci ni jedan advokat ne može biti nametnut. Sa druge strane, advokat ima pravo da u skladu sa zakonom slobodno odluči o tome da li će prihvatiti zastupanje i pružanje pravne pomoći ili ne. Ako pak odluči da pravnu pomoć pruži, onda je dužan da to učini stručno i savesno, u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije, statutom advokatske komore kojoj pripada i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat može da prihtvati zastupanje samo kada stranka to od njega zatraži, dok je u slučajevima kada postoje opravdani razlozi advokat dužan da zastupanje odbije.

Punomoćje

Angažovanje advokata se u praksi često vezuje za trenutak davanja (potpisivanja) punomoćja, koje predstavla pisanu izjavu stranke kojom ona ovlašćuje konkretnog advokata ili više njih, da je zastupaju u određenoj pravnoj stvari. Punomoćje može biti opšte i posebno, a važi do opoziva ukoliko nije drugačije u samom punomoćju naznačeno. Bez datog punomoćja, advokat ne može da zastupa stranku. Ukoliko pak stranka ne želi da je dalje zastupa advokat koga je ranije punomoćjem ovlastila na zastupanje, može to punomoćje opozvati. Pravu stranke da punomoćje opozove, odgovara pravo advokata da punomoćje otkaže.

Područje delovanja

Advokat ima pravo da se bavi pružanjem pravne pomoći i zastupanjem na celoj teritoriji Republike Srbije. Takođe, advokat ima pravo da se bavi advokaturom i na teritoriji strane države u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te strane države o pravu na rad stranih advokata. Dakle, advokat može pružati pravnu pomoć i van područja advokatske komore u čiji je imenik upisan. Dodatno, advokati iz Republike Srbije mogu bez ikakvih ograničenja pružati pravnu pomoć i zastupanje na teritoriji Republike Crne Gore, što je regulisano bilateralnim ugovorom zaključenim između ove dve zemlje.

Troškovi advokata

Za pruženu pravnu pomoć i zastupanje advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (“Sl. glasnik RS” br. 121 /2012, 99 /2020 i 37 /2021). Visina nagrade za rad advokata utvrđuje se u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne, dok naknada troškova predstavlja naknadu stvarnih troškova koje je advokat imao prilikom pružanja pravne pomoći. Između ostalog, advokatska tarifa priznaje advokatima pravo na naknadu putnih troškova, troškova smeštaja, troškova odsustvovanja iz kancelarije, kao i pravo na dnevnice. Nagrada je propisana advokatskom tarifom koja se jedinstveno primenjuje među advokatima i advokat nije ovlašćen da od nje odstupi. Advokat može sa klijentom ugovoriti advokatsku nagradu u procentu, odnosno u srazmeri sa ostvarenim uspehom u postupku.

Advokatska tajna

Sve što prilikom pružanja pravne pomoći i zastupanja advokat sazna od stranke, dužan je da čuva kao profesionalnu tajnu. Obaveza čuvanja tajne odnosi se na podatke, isprave, spise, predmete, dokumente, snimke i zapise koje stranka saopšti ili preda advokatu u vezi sa predmetom u kome advokat pruža pravnu pomoć. Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena i predstavlja garantovano ljudsko pravo. Povreda čuvanja advokatske tajne predstavlja i disciplinski prekršaj advokata koji se procesuira pred organima nadležne advokatske komore.

Odgovornost advokata

Za pruženu pravnu pomoć advokat odgovara prema pravilima svoje struke. Advokat ne može da garantuje uspeh u sporu niti drugi vid rezultata kao krajnji ishod pružanja pravne pomoći. Osim što ovo nije moguće, izričito je zabranjeno pozitivnopravnim propisima koji uređuju položaj advokature. Odgovornost advokata se ne odnosi na posledice rizika na koje je upozorio klijenta, koji je te i takve rizike razumeo i prihvatio. Od posebnog značaja za klijente je i činjenica da su u Republici Srbiji počev od 2012. godine svi advokati osigurani od profesionalne odgovornosti.

Besplatna pravna pomoć

Višegodišnja pravna praznina koja je postojala u ovoj oblasti popunjena je 2018. godine kada je donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Ovim zakonom je oblast pružanja besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji postala pravno uređena, tako da je konačno došlo do konkretizacije ustavne odredbe iz čl. 63 st. 3 Ustava Republike Srbije. Do donošenja zakona, besplatna pravna pomoć se uglavnom ogledala u “pro bono” delovanju pojedinih advokata, u skladu sa statutom advokatske komore, etičkim kodeksom i advokatskom tarifom. Navedenim zakonom jasno je definisano ko su ovlašćeni pružaoci besplatne pravne pomoći. Dakle, osim advokata upisanih u registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, besplatnu pravnu pomoć mogu pružati i službe pravne pomoći osnovne pri jedinicama lokalne samouprave. Sa druge strane, udruženja građana mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo u oblasti azila i diskriminacije. Zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći podnosi se organu opštinske uprave u mestu prebivališta tražioca pomoći. Ako organ opštinske uprave utvrdi da je zahtev osnovan, odobriće pružanje besplatne pravne pomoći i doneće rešenje kojim će tražioca uputiti na nekog od registrovanih pružalaca besplatne pravne pomoći.