Poništaj ugovora

Kada se poništava ugovor?

Ugovor se ništi (poništava) onda kada ima takve nedostatke i mane zbog kojih ne može da nastane ili opstane u pravnom poretku. Ti se nedostaci mogu ticati forme, sadržine, sposobnosti ugovaranja, dozvoljenosti ugovaranja, mana volje, prinude, pretnje, zablude itd. Poništenje ugovora je zapravo način prestanka nepunovažnog ugovora. Dakle, poništava se ugovor koji iz nekog razloga ne može biti punovažan, а razlozi nepunovažnosti su postojali još u momentu zaključenja ugovora.

Potpuna i delimična ništavost ugovora

Neki nedostaci ugovora su takvi da po svojoj prirodi i značaju utiču na celokupan ugovor i tada govorimo o ugovorima koji su u potpunosti ništavi. Oni zapravo uopšte ne proizvode pravna dejstva i svaki njihov član, odnosno svaka njihova ugovorna odredba je zahvaćena ništavošću. Postoje i nedostaci ugovora koji utiču na samo jedan deo ugovora, na samo neke njegove odredbe i članove, a bez kojih ugovor može da opstane. Tada se ugovor ništi samo u tom spornom i problematičnom delu, dok u preostalom delu ugovor ostaje na snazi i nastavlja da proizvodi pravna dejstva. Za ove ugovore kažemo da su delimično ništavi.

Razlika između ništavih i rušljivih ugovora

U teoriji i sudskoj praksi postoji jasna razlika između dve vrste ništavih ugovora. Ništavi (apsolutno ništavi) ugovori ne proizvode pravna dejstva od samog zasnivanja, odnosno smatra se da nikada nisu ni nastali. Svako može tražiti poništaj ovih ugovora. Poništaj se može tražiti u svakom trenutku, jer pravo na poništaj ovih ugovora ne zastareva. Sa druge strane, rušljivi (relativno ništavi) ugovori proizvode pravna dejstva ali mogu u određenom roku biti poništeni. Ako se ne ponište ovi ugovori u potpunosti obavezuju. Poništaj ružljivih ugovora mogu tražiti samo lica koja za to imaju pravni interes i to u ograničenom vremenskom roku, jer pravo na poništaj ovih ugovora zastareva.

Razlozi za poništaj ugovora

Ugovori su ništavi (apsolutno ništavi) ako su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, koje okolnosti se cene u svakom konkretnom slučaju. Takođe, ništavi su zelenaški ugovori, ugovori čiji je predmet obaveze nemoguć, nedopušten ili neodređen (neodrediv). Isto je i sa ugovorima koji nisu zaključeni u zakonom propisnoj formi. Relativno ništavi su oni ugovori koji su zaključeni pod pretnjom, prevarom ili zabludom ili pak ugovori kod kojih je jedna ugovorna strana prekomerno oštećena.

Tužba za poništaj ugovora

Da bi se jedan ugovor oglasio ništavim, u celini ili delimično, neophodno je podneti tužbu nadležnom sudu. Ugovor ništavim oglašava (proglašava) sud u parničnom postupku koji se pokreće tužbom. Ukoliko je neko lice zaključilo ugovor za koji smatra da je ništav, poništaj takvog ugovora se sprovodi u sudskom postupku u okviru koga se taj ugovor sudskom presudom oglašava ništavim.

Posledice ništavosti ugovora

Ukoliko su ugovorne strane na osnovu ništavog ugovora ispunile svoje ugovorne obaveze, izvršene činidbe su bez pravnog osnova, pa je svaka ugovorna strana dužna da vrati drugoj sve što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće ima se dati odgovarajuća naknada u novcu. Pored navedenog, kao posledica ništavosti može se javiti i naknada štete, jer ugovarač koji je kriv za zaključenje ništavog ugovora odgovara drugom savesnom saugovaraču za štetu koju ovaj trpi zbog ništavosti ugovora.