Poništaj rešenja o otkazu

Kada je otkaz nezakonit?

Pitanje zakonitosti otkaza ugovora o radu je u suštini pitanje postojanja zakonom predviđenih otkaznih razloga i poštovanja zakonom propisane otkazne procedure. Imajući u vidu rečeno, u svakom konkretnom slučaju je potrebno detaljno ispitati postojanje otkaznog razloga, odnosno da li se zaista desio događaj ili su nastupile okolnosti koje mogu služiti kao opravdani razlog za davanje otkaza zaposlenom. Pored toga, potrebno је dodatno ispitati i ustanoviti da li je poslodavac pri davanju otkaza u konkretnom slučaju poštovao predviđenu zakonom propisanu proceduru. Bez detaljnog i kumulativnog sagledavanja ova dva elementa nije moguće sa sigurnošću zauzeti stav o tome da li je u konkretnom slučaju došlo do nezakonitog otkazivanja ugovora o radu ili ne.

Šta je potrebno uraditi?

Svaki zaposleni koji smatra da mu je iz nekog razloga nezakonito otkazan ugovor o radu, treba bez odlaganja da se obratiti advokatu radi provere zakonitosti sprovedene procedure predviđene za otkazivanje ugovora o radu, kao i radi provere dozvoljenosti otkaznog razloga navedenog u rešenju o otkazu ugovora o radu. Od utvrđivanja ovih činjenica direktno zavisi mogućnost vođenja sudskog postupka za poništaj rešenja o otkazu.

Zašto je važno brzo reagovati?

Zato što je mogućnost pobijanja rešenja o otkazu vremenski ograničena. Zakonom je propisano u kom roku se može pokrenuti postupak za poništaj rešenja o otkazu. Ukoliko se rok za pokretanje postupka propusti, ne može se naknado tražiti sudska zaštita po navedenom pitanju. To znači da protekom vremena i oni otkazi koji nisu zakonito dati, postaju de facto zakoniti, jer se njihova nezakonitost ne može više pred sudom utvrđivati.

Šta očekivati od poništaja otkaza?

Posledice nezakonitog otkaza su taksativno propisane zakonom i one pogađaju poslodavca ukoliko se sudskim putem utvrdi da je zaposlenom neosnovano prestao radni odnos. U tom slučaju, zaposleni ima sledeća prava:

• pravo da bude vraćen na rad kod poslodavca;
• pravo na isplatu naknade štete u visini izgubljenih zarada;
• pravo na uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Zaposleni se ne mora vratiti na rad kod poslodavca ukoliko to ne može ili ne želi, ali i pored toga ima pravo na naknadu štete u visini izgubljenih zarada i uplatu pripadajućih doprinosa, u skladu sa zakonom. Veoma je važno napomenuti da ove posledice ne nastupaju po automatizmu, već ih je potrebno izričito tražiti u okviru postupka za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Tužba za poništaj rešenja o otkazu

Poništaj otkaza ugovora o radu vrši se u okviru radnog spora koji predstavlja posebnu varijantu parničnog postupka. Ovaj postupak se po zakonu tretira kao hitan, a pokreće se tužbom za poništaj otkaza ugovora o radu. Tužba se podnosi nadležnom sudu u mestu sedišta poslodavca ili pak u mestu gde je zaposleni rad u konkretnom slučaju obavljao. Takođe, tužba se mora podneti u zakonom propisanom roku, jer će u suprotnom biti odbačena kao neblagovremena. Kao i u većini parničnih postupaka teret dokazivanja i ovde leži na tužiocu, odnosno zaposlenom.