Testament

Šta je testament?

Testament (zakonski naziv: Zaveštanje) je prosto rečeno poslednja izjava volje nekog lica, data u zakonom predviđenoj formi, kojom se određuju naslednici i raspodeljuje imovina za slučaj smrti. Lice koje ostavlja testament zove se zaveštalac, a koriste se još i termini testator ili ostavilac. Testamentom se osim raspodele imovine može odrediti mesto i način sahrane ili priznati vanbračno očinstvo nad detetom.

Ko može da sačini testament?

Testament može da sačini svako lice koje je testamentalno sposobno. Testamentalnu sposobnost ima svako lice koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje. Ova dva uslova moraju kumulativno biti ispunjena, jer u suprotnom se može desiti da testament u postupku pred sudom bude proglašen nevažećim. Testament se može sačiniti samo lično, ne i preko punomoćnika. To znači da se ne može ovlastiti drugo lice radi izjavljivanja poslednje volje. Kada advokat sastavlja testament za stranku, on ne preduzima nikakvu radnju u ime i za račun stranke, niti je zastupa, već samo njenu poslednju volju podvodi pod zakonom predviđenu formu i sačinjava testament kao ispravu - dokument, koji će kasnije biti podnet organu postupka i poslužiti kao osnov za nasleđivanje.

Koje vrste testamenata postoje?

Zakon o nasleđivanju predvideo je devet različitih formi zaveštanja. Testament se može sačiniti u bilo kom od ovih devet oblika zaveštanja. Svaki pojedini oblik testamenta ima svoje obavezne elemente, odnosno uslove koji moraju biti ispunjeni kako bi testament bio punovažan i kako bi mogao proizvoditi pravno dejstvo. Posledica neispunjenja zakonom propisanih uslova je ništavost odnosno nevažnost testamenta. Najčešće se ostavioci u praksi odlučuju da testament sastave u formi svojeručnog zaveštanja, pismenog zaveštanja pred svedocima ili sudskog zaveštanja.

Kakva treba da bude sadržina testamenta?

Sadržina testamenta mora da bude jasna, precizna i dozvoljena. Testament ne bi smeo da ostavi sumnju u pogledu toga šta je to poslednja volja ostavioca. Iz tog razloga testament ne bi trebalo da sadrži odredbe koje su dvosmislene ili koje se mogu tumačiti na više različitih načina. Osnovna i najznačajnija odredba testamenta je postavljanje naslednika. Testamentom se može postaviti jedan ili više naslednika, a imovina se može nasledniku ostaviti u celosti ili u jednom određenom ili odredivom delu. Takođe, moguće je da zaveštalac odredi i izdvoji neku stvar ili više tačno određenih stvari iz svoje imovine i testamentom ih nameni određenom nasledniku. Pored navedenog, testamentom se može potpuno ili delimično isključiti iz nasledstva jedan ili više naslednika, ako su za to ispunjeni zakonom pripisani uslovi.

Koji su uslovi za punovažnost testamenta?

Da bi testament proizvodio pravno dejstvo mora da ispunjava sve zakonom propisane uslove. Između ostalog, potrebno je da testament predstavlja zaista slobodno izraženu volju ostavioca i da je ta volja usmerena na raspolaganje imovinom za slučaj smrti. Potrebno je da ostavilac ima minimum 15 godina života i da je sposoban za rasuđivanje. Raspolaganje koje se testamentom čini mora da bude pravno dozvoljeno, odnosno ne sme biti u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Takođe, potrebno je da se pri raspolaganju imovinom ne vređaju prava nekih drugih lica, uključujući i prava nužnih naslednika. Svakako, potrebno je da se testament sačini u jednoj od zakonom predviđenih formi. Ukoliko je testament punovažan, on će prestavljati osnov za nasleđivanje i imovina ostavioca će pripasti naslednicima na način kako je to određeno u samom testamentu.