Krivična prijava

Ko može podneti krivičnu prijavu?

Zakonom nije predviđen krug lica koja su isključivo ovlašćena na podnošenje krivične prijave, pa tako svako može, ukoliko smatra da je radnjom nekog lica izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, podneti protiv tog lica krivičnu prijavu. U najvećem broju slučajeva, krivičnu prijavu podnosi policija kao državni organ, kada u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti oceni da postoji određeni stepen sumnje da je neko lice učinilo krivično delo. Međutim, kako to nije isključivo pravo policije, svako, dakle i fizička i pravna lica, kao i državni i drugi organi, imaju pravo da sami neposredno ili preko advokata, podnesu krivičnu prijavu. Svakako, najveći interes za podnošenje krivične prijave imaju ona lica koja su izvršenim krivičnim delom oštećena.

Kome se krivična prijava podnosi?

Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu. Nadležnost tužilaštva se razlikuje u zavisnosti od vrste krivičnog dela koje se prijavljuje kao i u zavisnosti od visine zaprećene kazne za to delo. Pa tako nadležna mogu biti osnovna tužilaštva, viša tužilaštva ili posebna odeljenja pojedinih tužilaštava. Pored toga, potrebno je voditi računa i o mesnoj nadležnosti javnog tužilaštva kome se krivična prijava podnosi. Pitanje stvarne i mesne nadležnosti je vrlo važno jer u krivičnom postupku jedino može učestvovati onaj javni tužilac koji je nadležan da postupa u konkretnoj pravnoj stvari.

Kada se krivična prijava podnosi?

Krivičnu prijavu treba podneti što je pre moguće, odnosno u kratkom roku od saznanja za postojanje krivičnog dela i učinioca. Odugovlačenje sa podnošenjem krivične prijave se može negativno odraziti na sam tok i uspešnost celokupnog pretkrivičnog, a potom i krivičnog postupka. Posmatrano sa praktične strane, samim protekom vremena povećava se opasnost od nemogućnosti pribavljanja dokaza, jer se kasnije teže dolazi do materijalnih dokaza o učinjenom krivičnom delu ili učiniocu, a eventualni svedoci od kojih je potrebno uzeti iskaze o kritičnom događaju, vremenom zaboravljaju neke od relevantnih činjenica i ključnih detalja, koji mogu biti od značaja za istragu, pretkrivični postupak i kasnije podizanje optužnog akta.

Da li postoji obaveza podnošenja krivične prijave?

Obaveza podnošenja krivične prijave uglavnom nije izričito propisana za pojedince odnosno fizička lica, dok je takva obaveza propisana za određene organe i službena lica koja u vršenju svojih nadležnosti ne smeju ostati nema na indicije o izvršenim krivičnim delima. Međutim, treba imati na umu da naše krivičnopravno zakonodavstvo predviđa da je, pod određenim zakonom definisanim uslovima, neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, zasebno krivično delo. Takođe, kao posebno krivično delo predviđeno je i lažno prijavljivanje, koje će postojati ako neko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo, a pritom zasigurno zna da to lice nije učinilac toga dela.

Šta krivična prijava treba da sadrži?

Dobra krivična prijava je ona krivična prijava koja je sastavljena tako da sadrži sve elemente koji su krivičnopravno relevantni i neophodni za brzo i efikasno postupanje. Činjenice navedene u krivičnoj prijavi moraju biti označene na način da postupajući javni tužilac može na osnovu njih da preduzme radnje potrebne za gonjenje učinioca krivičnog dela. Drugim rečima, od sadržine krivične prijave, direktno zavisi kakva će biti uspešnost budućeg krivičnog odnosno pretkrivičnog postupka. Pravilno sastavljena krivična prijava, koja sadrži sve pravno relevantne činjenice, sve elemente bića krivičnog dela, precizno označen opis radnje krivičnog dela, tačnu kvalifikaciju krivičnog dela, te predloge za izvođenje adekvatnih dokaza i dokaznih radnji, može u mnogome olakšati posao javnom tužiocu u gonjenju učinilaca krivičnih dela i time sprečiti nepotrebno odugovlačenje pretkrivičnog, odnosno krivičnog postupka.